Logistički proces u poštanskom saobraćaju 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 29 | Nivo: Visoka tehnička škola

 

Hronologija javnog poštanskog saobraćaja u Srbiji od 1840. do 2000. godine
U ovoj, svakako delimičnoj i nepotpunoj hronologiji dat je sumarni pregled događaja, uvođenja pojedinih usluga, zakonskih akata i značajnijih organizacionih promena u Pošti Srbije do 2000. godine.
"Znanja radi Popečiteljstvo Vnutrenih dela Zvanično izveštava, da je ovde u Beogradu Pošta ustrojena koja svake Nedelje dvaput, Sredom i Subotom u podne odavde u vnutrenost Serbije polazi. Ona je smeštena u Zdaniju na Kale-Mejdanu, u kom se Praviteljstvena Menzulana naodi, gdi će se od danas i sva pisma primati, kako zvanična, tako i privatna."
Akt Popečiteljstva Vnutrenih dela OHO 2523
od 25 maja 1840. (po starom) tj. 7. juna po novom kalendaru
Period pre ustanovljavanja javne pošte u Srbiji
1810.
Tatarsko-menzulanski poštanski saobraćaj u Srbiji. Karađorđev "Kriminalni zakon", pored ostalog nalaže:
"Nalaže se svakom Srbinu, a osobito seoskom kmetu, kako bi pismo u selo došlo, da se taki dade kmetu u koje mu drago doba bilo i kmet taj čas da ga šalje kud ide i kome… Koji bi se usudio zadržati taj podleži 50 štapova trpeti…".
(Živojin Pavlović, Istorija balkanskih pošta, str. 17)
1811.
Nadležnostima Praviteljstvujuščeg sovjeta pridodata je i obaveza da preko vojvoda u nahijama organizuje menzulane u tačno određenim mestima.
1817.
Proglašenje kneza Miloša za "vrhovnog knjaza".
Počinje upotreba poštanskog kovčežića (u Parizu).
1823.
Izgradnja drumova i povezivanje Beograda, Kragujevca i Smedereva.
Britanska pošta u saobraćaj uvodi brza poštanska kola ("Poštanski diližans").
1827.
Propisane tarife za isplaćivanje putnih troškova tatara.
Za najbližu tatarsku relaciju Kragujevac–Jagodina (sa povratkom) zarada tatarina iznosi 36 groša, za prenos pisma iz Beograda do Sarajeva i povratak za tatarina treba izdvojiti 700 groša a za relaciju Beograd–Carigrad–Beograd tarifa je 3200 groša.
1829.
(13. mart)
U Beču osnovano Prvo privilegovano parobrodsko društvo.
Ovo društvo je preko svojih agencija sve do 1867. godine obavljalo rečni priobalni poštanski saobraćaj na Dunavu u mestima Kovin, Klenak, Šabac, Smederevo, Požarevac, Gradište, Donji Milanovac, Radujevac. Agencije ovog društva primale su poštu u ovim mestima.
1830.
Hatišerif iz 1830. koji predviđa da:
"U slučaju ako bi rečeni narod (Srbi) za nužno smatrao radi opravljanja sopstveni svoji dela pismonosnu poštu ustanoviti, tomu se neće nikakve prepone polagati od strane vlasti Moje Visoke Porte…"

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]